graficke kartice

Pored GeForce 9500GT, još jedna kartica doživela je svoju premijeru 27. jula – GeForce 9800GT. Naravno, u pitanju je još jedan „novi-stari” model, koji zamenjuje fenomenalni GeForce 8800GT.

S obzirom na to da sa pojavom naslednika 8800GT ide u penziju, sledeće redove zasluženo ćemo posvetiti najiščekivanijoj kartici ikada, modelu koji je svojom pojavom podigao prašine koliko nisu uspevale cele generacije džiforsova i rejdona i postavio nove standarde kada je u pitanju „bang for buck”.

Slobodno se može reći da posle ovog modela ništa nije bilo kao pre”. Od početka „3D revolucije”, fokus obe kompanije bio je na jeftinijim karticama. Skuplji modeli bili su nešto brži i mnogo skuplji, pa nisu opravdavali razliku u ceni. GeForce 8800GT je to promenio – obezbedio je neverovatne performanse koje su do tada krasile samo najskuplje „Ultre” i „XTX-ove” po relativno pristupačnoj ceni. To je potpuno promenilo pravila igre: svi sledeći modeli postali su mnogo bolji pitanju odnosa cena/performanse, a korisnici su se mnogo lakše odlučivali za skuplje grafičke kartice. Pored toga, GeForce 8800GT je više od šest meseci služio kao reper za poređenje svih kartica koje su se pojavile u tom periodu.

Interesantno, iako pripada „klanu zelenih” sve ove promene više su odgovarale „crvenima”. Slučajno ili ne, poklopilo se da je ATI odlučio da prestane s razvojem velikih grafičkih procesora i fokus prebaci na „performance” segment tržišta. Pojavili su se Radeoni HD 3800 za veliki come back ATI-a, a nekoliko meseci kasnije nasledili su ih još ubedjliviji Radeoni HD 4800.

GeForce 8800GT je nakon nepunih godinu dana na tržištu sišao u gornji segment srednje klase, među kartice sa cenom iznad 100 evra. AMD tu trenutno nudi Radeon HD 4850. AMD je trenutni lider, a GeForce 9800GT stiže kao pokušaj nVidije da makar malo popravi situaciju.

Za razliku od GeForce 8800GT koji zamenjuje, novi GeForce 9800GT koristi čip G92b koji je izrađen u 55 nm procesu, umesto starog 65 nm koji je korišćen za originalni G92. Ovim je površina čipa smanjena za 20 odsto, sa 324 mm2 na 268 mm2, a toliko verovatno iznosi i pojeftinjenje. Na istom taktu, G92b troši 30 odsto manje energije pa se zato manje i zagreva. Sem smanjenja, nema nikakvih drugih unapređenja – i G92b sadrži oko 754 miliona tranzistora. Ipak, specifikacija nije bukvalno identična. Iako je potrebna logika postojala i u G92, tek je GeForce 9800GT dobio mogućnost da radi u 3way SLI režimu (ta opcija bila je isključena kod GeForce 8800GT). Takođe, u novom čipu je uključen i deo zadužen za HybridPower, pa GeForce 9800GT donosi i ovu prednost, kada se koristi sa odgovarajućom nForce ili GeForce matičnom pločom.

nVidia se odlučila za iste radne taktove, pa 9800GT kao i prethodnik ima GPU podešen na 600 MHz, 1800 MHz za 112 stream procesora, 64 TMU i 16 ROP jedinica, te GDDR3 memoriju na 1500 MHz. Predviđene količine memorije su u skladu sa trendom, 512 MB i 1 GB. Štampana ploča i standardno hlađenje identični su onima na starom modelu. Ipak, GeForce 9800GT kartice više će se međusobno razlikovati nego što je to bio slučaj sa GeForce 8800GT, jer je većina proizvođača najavila da će koristiti različite hladnjake i ventilatore.

Kartica koja je stigla do naše redakcije na test je MSI NX9800GT-T2D1G. Iz imena se zaključuje da raspolaže sa dva DVI i jednim Video izlazom, te 1GB radne memorije. MSI se odlučio za preporučene radne taktove pa je, sem po hlađenju, ovo jedan vrlo standardan GeForce 9800GT. masivan hladnjak krivac je što ova kartica zauzima i susedni slot za proširenje

Pakovanje je standardno za ovu klasu kartica, a pohvaljujemo čak dva DVI–>VGA adaptera i jedan DVI–>HDMI, pa kupac neće imati problema da poveže ovaj MSI na bilo kakav izlazni uređaj.

I dok smo vrlo impresionirani kvalitetom izrade kao i odsustvom buke i zagrevanja tokom rada, performanse su lošije nego što bismo želeli. Čim smo ustanovili da radni taktovi nisu menjani i da nova kartica raspolaže identičnim mogućnostima, bilo je jasno da neće biti ni poboljšanja performansi. Uporedno testiranje sa starijom GeForce 8800GT karticom sa istom količinom memorije pokazalo je da se ove dve kartice uopšte ne razlikuju – brojevi koje su testovi izbacili gotovo da se i ne razlikuju.

S obzirom na to da su se GeForce 9800GT modeli, pa i MSI s našeg testa, na tržištu pojavili sa cenom koja se do juče plaćala za GeForce 8800GT, moramo biti zadovoljni. Realno je očekivati da će se već za mesec dana cene dodatno spustiti, čime će se GeForce 9800GT modeli približiti cifri od 100–120 evra, zavisno od toga imaju li 512 MB ili 1 GB memorije, i postati ozbiljna konkurencija Radeonima HD 4850 i 4870.

	GeForce 8800 GT	GeForce 9800 GT
GPU	G92	G92b
proces	65nm	55nm
Takt GPU	600MHz	600MHz
Shader processors	112	112
ROP jedinice	16	16
TMU jedinice	64	64
Takt SP	1500MHz	1500MHz
Memorijska magistrala	256 bit	256 bit
Tip memorije	GDDR3	GDDR3
Takt memorije	1800MHz	1800MHz
Video engine	PureVideo HD	PureVideo HD
PCI-Express	2.0	2.0

Vodi se zucna polemika oko toga da li su GeForce GTX modeli u stvari deseta generacija ili samo drugačije označeni najbolji pripadnici devete GeForce generacije. Bilo kako bilo, u pitanju su nesumnjivo najbolji čipovi i kartice koje stižu iz kuhinje nVidije i njenih partnera.

O jačem modelu pisali smo detaljnije, ali smo GeForce GTX 260 samo pomenuli. Vreme je da ispravimo tu nepravdu, jer se ovaj model znatno popravio u protekla dva meseca. Kao i njegov jači brat, i GeForce GTX 260 je na svojoj premijeri bio žestoko precenjen, što je ATI-ju omogućilo da proda mnogo Radeona HD 4870. Ipak, prvo osetnom korekcijom cene, a nakon toga i povećanjem performansi, kao i poboljšanjem grafičkog procesora, GeForce GTX 260 kartice postale su mnogo primamljivije. O čemu se zapravo radi?

Pre oko mesec dana, nVidia je najavila novu verziju ove kartice. Umesto GTX260+ ili recimo GTX270, ona se odlučila za malo dužu oznaku: GeForce GTX 260 Core 216. Ključ se krije u dve poslednje reči koje označavaju broj aktivnih šejder procesora u grafičkom čipu. Prve verzije GeForce GTX 260 kartica imaju čipove GT200 sa 192 uključene SP jedinice, a nova Core 216 verzija ima 24 „stream procesora” više – 12,5 odsto više snage, što nije za bacanje.

Ostatak specifikacije nije se menjao. Standardni radni takt ostao je 575 MHz za grafički procesor i 2000 MHz za 896 MB „frame buffera”, tj. memorije.

Gainward GTX260-896-TV-DD-LED

Gigabyte je prvi stigao do nas sa modelom GV-N26OC-896H-B, a odmah za njim i Gainward. Oba modela su potpuno standardna, pa ćemo ih zajedno opisivati. Od sličnih modela se razlikuju samo po nalepnici na kuleru i pakovanju. S obzirom na to da nismo do sada nismo opisivali GeForce GTX 260, posvetićemo malo više pažnje samoj kartici.

Štampana ploča je velika i u potpunosti pokrivena crnim dual slot hladnjakom, koji svoj posao radi dobro, ali uz solidan nivo buke. Na gornjoj strani kartice nalaze se priključci za napajanje (dva), S/PDIF i SLI konektori. Kartice dolaze sa dva Dual-Link DVI priključka, od kojih se jedan pomoću priloženog adaptera može pretvoriti u HDMI. Tu je i standardni video izlaz, kojem želimo da brzo odumre, jer, iskreno, polako počinje da nam smeta. Nema smisla da kartice koje rade „kako je propisano” sa rezolucijama 1680 x 1080 na sebi imaju izlaze koji ne mogu da se iskoriste na više od 1024 x 768. Pakovanje je standradno u oba slučaja: drajveri, dosta softverskih alatki i svi potrebni kablovi.

Naravno, nije slučajno to što je GeForce GTX 260 Core 216 izašao istovremeno kad i Radeon HD 4870 sa 1 GB GDDR5 memorije. Ko je prvi osmislo svoj model a ko je izbacio odgovor, nije važno, bitno je samo to kako se ova dva modela, čije se cene razlikuju za najviše 10 evra, nose u savremenim igrama i testovima. Stari GeForce GTX 260 veoma brzo će nestati sa tržišta, a na njegovo mesto dolazi novi, sa boljim performansama i identičnom cenom.

Dok je u nekim situacijama GeForce 260 GTX Core 216 u velikoj prednosti u odnosu na Radeon HD 4870 1 GB, istovremeno je i u jednakom zaostatku. GeForce se malo bolje snalazi u višim rezolucijama i trpi manji minus kada se uključi AA i AF, što je posledica šire memorijske magistrale. S druge strane, Radeon HD 4870 1 GB je brži u, uslovno rečeno, nižim rezolucijama, gde do izražaja dolazi viši radni takt. Zadivljeni smo time koliko dva različita pristupa i arhitekture na kraju donose veoma slične rezultate. Ne možemo proglasiti pobednika između ova dva modela, ali bismo ipak presudili u korist nVidije. Posle više meseci kaskanja za ATI-jem, GeForce GTX 260 Core 216 pokazuje da nVidia ipak može da ponudi konkurentnu karticu. Ako se odlučite za novi GTX 260, nemojte tražiti dalje od Gainwarda i Gigabytea. Ovi proizvođači po pravilu su među najpovoljnijima, uz trogodišnju garanciju i odličnu podršku. Ne kažemo da ćete s drugima pogrešiti, samo pokušavamo da vam uštedimo vreme koje biste potrošili na razmišljanje :)

Jedno od obeležja 2008. godine svakako će biti povratak ATI-ja i Radeon proizvoda na scenu grafičkih kartica. Nakon posrnuća sa R600, ATI je ove godine predstavljao samo hitove, pa se HD 4000 „album” bez nedoumica može okarakterisati kao „platinast”. Ritam se ne usporava ni mesecima nakon predstavljanja Radeona HD 4850. U oktobru je zvanično predstavljena serija HD 4600, a u novembru će se u prodavnicama naći i poslednji član HD 4800 familije, model Radeon HD 4830.

Zahvaljujući ažurnosti i dobroj podršci AMD-ove kancelarije u Srbiji, u prilici smo da ekskluzivno predstavimo ovaj model samo nekoliko dana nakon njegove svetske premijere koja je održana 22. oktobra. Iako je samo još jedan u nizu, za ATI je ovaj model vrlo značajan jer zaokružuje ponudu i popunjava jedinu preostalu prazninu, mesto između kartica srednje i performance klase, gde nVidia ima GeForce 9600GT i GeForce 9800GT.

Iskorišćen je RV770 čip u slabijoj verziji RV770LE, koja umesto sa 800 raspolaže sa 640 „shader” procesora. AMD verovatno, poput nVidije, koristi čipove koji nisu sasvim ispravni te nisu mogli biti iskorišćeni za Radeone HD 4850 i 4870, ali su savršeno pogodni za slabiju verziju ovih kartica. Druga razlika u odnosu na HD 4850 je nešto niži radni takt koji za GPU iznosi 575 MHz i 1800 MHz za DDR3 memoriju. Spisak mogućnosti ostao je nepromenjen, što znači da će se HD 4830 razlikovati od jačih modela samo po količini frejmova koje može da izbaci u jednoj sekundi.

Kartica na testu je uzorak za testiranje, nije namenjena prodaji već testovima. Štampana ploča i hlađenje pozajmljeni su od Radeona HD 4850, pa bi bez nalepnica sa oznakama bilo nemoguće razlikovati ove dve kartice. AMD-ovi partneri (proizvođači) sigurno će iskoristiti sopstvene PCB, pa će se Radeoni HD 4830 međusobno razlikovati zavisno od toga iz koje kompanije dolaze. U tom smislu ne vredi puno trošiti reči na izgled same kartice. Ono što se može utvrditi jesu performanse.

Karticu smo poredili sa „izvornim” Radeonom HD 4850 da bismo videli koliko je oslabljen, a takođe i sa cenovno konkurentnim GeForce 9800GT. HD 4850 je brži od 5 do 20 odsto, što taman odgovara razlici od 20 odsto više shader jedinica. U odnosu na GeForce 9800GT, izgleda da je Radeon u prednosti. Poslednji 3Dmark „nagradio” je 640 šejdera, ali su dve „realne” igre razliku svele na svega nekoliko procenata. No, 3Dmark testovi oduvek su bili dobri prognozeri toga kako će se stvari odvijati, a verzija Vantage kaže da će Radeon HD 4830 u novim naslovima biti u prednosti.

Uz dobru cenovnu pozicioniranost, Radeon HD 4830 ima sve predispozicije da dominira u svom tržišnom segmentu. Povećavanje broja DirectX 10 igara i dolazak nekoliko ambicioznih DirectX 10.1 naslova idu na ruku ovom akceleratoru i dodaju još jednu recku na AMD-ovoj strani.

 

GeForce 8200 je sigle-chip rešenje u koje je nVidia „nagurala” impresivan spisak mogućnosti. Pre svega, tu je DirectX 10 kompatibilni GeForce 8200 „integralac”, koji ima podršku i za PureVideo HD, HDCP i 1080p video materijal kroz HDMI ili DVI izlaz. Podržane su i tehnologije GeForce Boost i HybridPower SLI, koje donose veoma interesantne mogućnosti, kada se koriste uz odgovarajuće grafičke kartice, naravno nVidijine. GeForce Boost dugo je najavljivan kao HybridSLI, ali na kraju preimenovan – verovatno zbog sličnosti u imenu sa konkurentskom tehnologijom Hybrid CrossFire. Za sada radi samo sa GeForce grafičkim karticama 8400GS i 8500GT, tako što se pomoću SLI veze „sabiraju” performanse integrisanog GeForcea i onog u PCI-Express slotu. HybridPower trenutno radi samo sa GeForce 9800 modelima, i to tako što isključuje grafičku karticu u PCI-Express slotu u situacijama kada je integrisana dovoljna za prikaz standardnog Windows moda i gledanje video materijala, čime se štedi i hardver i energija. Vrlo lepo

Radeon HD 2400 i HD 2600 i svaka dolazi u Pro i XT varijanti. Naravno, redosled po performansama, mogućnostima i ceni je sledeći: 2400Pro, 2400XT, 2600Pro i 2600XT. Za razliku od R600 koji je urađen u 80 nm procesu, novi čipovi RV610 i RV630 su izrađeni u 65 nm, što će obezbediti manju potrošnju, nižu cenu i više radne taktove. Kao i R600, i nova dva čipa bazirana su na arhitekturi Unified Shader, podržavaju DirectX 10, Avivo-HD i koriste PCI-Express magistralu. RV610 je najslabiji ATI-jev DX10 čip i predstavlja osnovu serije HD 2400. Sadrži 180 miliona tranzistora, što je dovoljno za 40 Stream Processora, 8 teksturnih jedinica, 4 „renders back-enda” i 64-bitni memorijski kontroler na koji je moguće povezati DDR2 i GDDR3 memorijske čipove. Samo 64 bita, čak ni opcija za 128 bita? Hmm... ATI Radeon HD 2400 Model HD 2400 Pro je najslabiji, njegov RV610 radi na 525 MHz, dok je takt memorije u rasponu od 800 do 1000 MHz. HD 2400XT je brži sa 700 MHz za GPU i 1400–1600 MHz za memoriju. Količina memorije kod oba modela variraće od 128 MB do 256 MB, mada mi očekujemo da se pojave i 64 MB modeli sa HyperMemory mogućnostima, verovatno pod imenom HD 2400 bez sufiksa. HD 2600 modeli su u sredini ponude i mogu sve što i HD 2400, ali brže i lakše. „Goni” ih RV630 grafički procesor sa svojih 390 miliona tranzistora. Ovo je mnogo za GPU srednje klase; srećom, 65 nm proces održava veličinu čipa na podnošljivom nivou.

Trenutno je za AMD procesore aktuelna šesta i sedma generacija nForce čipsetova, te GeForce serija sa brojkama 6 i 7, što ukupan zbir podiže na 20-tak modela! Poređenja radi, Intel uvek ima desetak aktuelnih čipsetova u ponudi, dok se AMD-ova ponuda vrti oko pet. Dolepotpisani odavno više ne pokušava da shvati u čemu su razlike i prednosti jednih u odnosu na druge, mada mu se čini da se ni momci u nVidiji ne snalaze bolje. Kao što smo već rekli, AMD-ov sistem oznaka čipsetova znatno je jednostavniji. Tu su AMD 690V i 740G (preimenovani 690G), te 780V i 780G od „integrisanih” i AMD 770, 790X i 790FX od „neintegrisanih”.

GeForce GTX 280 su predstavljane kao apsolutno najbrže grafičke kartice. Međutim, cena koja je pratila prve modele bila je drastično viša od onoga što kartica opravdava i prvi utisci i testovi bili su prepuni razočaranja i negodovanja. Prvi modeli koji su stigli do nas koštali su više od 550 evra, što GeForce GTX280 nije zasluživao, bar u odnosu na modele GeForce 9800GX2 i Radeon HD 3870 X2 koji su nudili skoro isti nivo performansi po mnogo nižoj ceni. Čak i pored činjenice da su sve DualGPU kartice „ćudljive prirode”, veoma malo korisnika odlučilo se za GeForce GTX280.

Uzbuđenje koje je pratilo razvoj čipa GT200 tako je vrlo brzo splaslo, a nVidia se našla u velikom problemu jer se njen top-model prodavao ispod svakih očekivanja. Brzo su usledile i najave AMD-a da će uskoro predstaviti novi Radeon X2 i to drastično brži, ali i jeftiniji od konkurenta! S obzirom na to da je AMD pokazao da se vratio u igru i da ume da napravi više nego konkurentan proizvod, nVidiji nije preostalo drugo nego da prihvati komentare i AMD-ove najave i smanji cenu kartica GeForce GTX280 za skoro 25 odsto, potez kakav nije zabeležen u novijoj istoriji grafičkih kartica.

GeForce 8500GT sa 512 MB memorije naziva GV-NX85T512HP. Pločica je plave boje i posebno je dizajnirana da bi udomio masivan pasivni hladnjak. Interesantno je što toliki hladnjak ni na jednom mestu nema kontakt sa memorijom, te ona ne dobija nikakvu pomoć u disipaciji toplote. GPU ispod hladnjaka radi na 600 MHz, dok je 512 MB DDR2 memorije podešeno na 800 MHz. Memorijski kontroler radi na svih 128 bita i komunicira sa čipovima proizvedenim u Hynixovim postrojenjima. BGA memorija je deklarisana na 2,5 ns, što je taman dovoljno za takt memorije na ovoj kartici. Sa monitorom se može povezati pomoću VGA ili DVI konektora, a tu je i video izlaz. Na vrhu kartice je ivični SLI konektor koji sumnjamo da će iko iskoristiti na kartici ove klase, ali njegovo prisustvo svakako ne može da škodi. Na pakovanju je jasno istaknuto da uz karticu dolazi igra Dawn of War, a pored nje se mogu naći i disk sa drajverima, nekoliko uputstava, konvertor DVI –> VGAB i „račva” koja, kada se ubaci u video izlaz, obezbeđuje RCA i S-VHS konektore za povezivanje sa televizorom. Drugi model nosi oznaku GV-NX86T256D iza koje se krije još jedan GeForce 8600GT. Štampana ploča je iste plave boje kao i kod slabijeg modela, generalno joj je vrlo slična, izuzev u desnom delu, gde je naponski kontroler većih dimenzija. 8600 GT troši osetno više struje pa je ovo sasvim logično, ali se zbog toga i više greje, zbog čega ne čudi što GV-NX86T256D ima i kvalitetniji pasivni hladnjak. Hladnjak prekriva celu karticu, ali za razliku od modela 8500 GT nije reljefan već mrežast. Crne je boje i ima zgodan natpis „Silent-Pipe II”, što ukazuje na to da je Gigabyte koristio i popularne „tople cevi”. Memoriju ponovo potpisuje Hynix, ali su ovoga puta u pitanju GDDR3 čipovi deklarisani na 1,4 ns. Ukupnan kapacitet je 256 MB, koliko ima većina GF 8600GT kartica. Radni takt grafičkog procesora je postavljen na 570 MHz, dok GDDR3 memorija radi na 1400 MHz.

Ukoliko pripadate delu korisnika koji aktivno prati zbivanja na IT sceni, u ovom konkretnom slučaju grafičke kartice za desktop računare, moguće je da vam ovaj tekst neće biti od prevelike koristi. Međutim, ako samo s vremena na vreme obraćate pažnju na ponudu, recimo kada se nekim čudom nakupi malo parica za apgrejd grafičke kartice, sve su šanse da ste prilično zbunjeni onim što se danas može naći na tržištu i da baš niste sigurni na šta treba obratiti pažnju. Upravo vama namenjen je ovaj tekst kojim sam želelo da napravim svojevrstan presek trenutne ponude i, generalno, ocenu modela koji se mogu naći.

Ponuda grafičkih kartica verovatno nikad nije bila veća. U pokušaju da očuvamo makar delić para za privatni život, ograničili smo „fond” po čuvenoj krilatici iz Radovana Trećeg. Kroz testove smo provukli skoro 20 različih kartica i to tako da se računaju samo „difoltni” modeli. Koliko još postoji različitih specijalnih modela (OC, TOP, Sonic, Toxic...) ne bismo ni da pokušavamo da prebrojimo.

Na testu su se, dakle, našle samo kartice koje su konfigurisane prema originalnoj specifikaciji nVidije i ATI-ja; specifične modele poput onih sa različitom količinom memorije ili sa promenjenim taktovima nismo uzimali u obzir. Ideja je bila da prikažemo koja se kartica nalazi u kom delu tabele i koji joj je pandan iz drugog „tabora”, kakve performanse nudi i, u krajnjoj liniji, koliko je dobra kupovina. Performanse smo izmerili u četiri testa i jednostavnom matematičkom metodom utvrdili prosečnu ocenu koja je na kraju podeljena sa cenom da bi se dobio koeficijent isplativosti. Kartice koje koštaju više nego što vrede imaju manju ocenu, dok best buy ima idealnih 10. Odmah da kažemo, prilično smo iznenađeni time koji su modeli dobili najviše ocene, ali o tome kasnije, pogledajmo kako ide ponuda po klasama.

Počinjemo od najjeftinije klase, koju stranci zovu entry level. Tu spadaju sve 3D grafičke kartice koje imaju sve aktuelne mogućnosti, ali ne i „sirovu” snagu da to bude od koristi. Prosto rečeno – 3D grafičke kartice koje nisu namenjene igranju. Radni taktovi, količina šejder jedinica i memorije te njihova veza nisu dovoljne za nešto više od toga da se igra kako-tako pokrene. Važi pravilo „neznanje je blaženstvo”, jer ko ne zna za bolje, njemu će činjenica da „igra” najnoviju igru biti dovoljna. Ipak, ako želite da igrate „kako bog zapoveda”, kartice iz ove kategorije izbegavajte.

nVidijin predstavnik ove grupe je GeForce 8400GS, koji standardno dolazi sa 256 MB memorije, kao i ATI-jevi Radeoni HD 2400Pro i HD 3450. Sve ove kartice imaju slične (loše) performanse, za šta pre svega mogu zahvaliti 64-bitnoj vezi sa memorijskom magistralom. Ruku na srce, ATI/AMD i ne reklamira svoje kartice u ovoj klasi kao igračke, već kao modele sa sjajnim multimedijalnim mogućnostima koji će, uzgred, omogućiti igranje jednostavnijih i/ili starijih igara. To je i osnovna prednost Radeonâ HD 2400Pro i HD 3450 – ako već ne mogu da posluže da poteraju najnoviji Unreal Tournament, fenomenalno dobro prosleđuju video i audio signal preko HDMI izlaza do televizora. nVidia to radi nešto lošije, a pored toga je i nešto komplikovanija jer ne poseduje audio kontroler.

U svakom slučaju, ako od grafičke kartice tražite samo da prikazuje sliku na monitoru ili video materijal na televizoru, ovo su kartice za vas. Preporučujemo ATI-jevo rešenje jer je nešto kvalitetnije i brže po istoj ceni. Razlike između HD 2400Pro i HD 3450 su tolike da 2400Pro ne treba ni razmatrati, jer je razlika u ceni premala. Po onome što smo videli, HD 3450 je minimalno skuplji, a nudi nešto bolje performanse i solidno bolju specifikaciju. U svakom slučaju, 1:0 za ATI, GeForce 8400GS je na začelju kolone.

Sledi tradicionalno najbrojnija i najinteresantnija kategorija. Kod ove grupe kartica, zahvaljujući 128-bitnoj magistrali, performanse su „upotrebljive” i u najnovijim naslovima, pa uz malo pažnje prilikom podešavanja detaljnosti grafike ove kartice pružaju pristojan doživljaj. Naravno, pored 3D performansi, i ove kartice poseduju izlaze za televizor, projektor ili nešto treće, pa se i one mogu iskoristiti za „multimedijalne” namene. ATI-jevi modeli kroz HDMI provlače i zvuk sa ugrađenog kontrolera, dok je nVidijine modele potrebno povezati sa zvučnom karticom digitalnim kablom.

nVidijina ponuda u ovom segmentu je vrlo zrela, u prevodu – prilično stara i poznata. Čine je dva tipa, GeForce 8500GT i 8600GT koji se mogu naći sa različitim tipom (DDR2 i GDDR3) i količinom memorije (256 MB i 512 MB), od čega zavise performanse i cena. Isto je sa Radeonima, s tim što ih je više. AMD je još uvek u tranziciji na novu generaciju HD 3000, pa se još uvek mogu naći stariji HD 2600Pro modeli. Ukupno devet kartica našlo se u ovoj kategoriji, po dva GeForce 8500GT, 8600GT i Radeona HD 3650, kao i čak tri Radeona HD 2600Pro. Zajedničko za sve ove kartice jeste to da ćete, vodeći se samo količinom memorije, sigurno pogrešiti. Po ko zna koji put se pokazuje da su za performanse presudni radni taktovi grafičkog procesora i memorije. Ukupni kapacitet memorijskih čipova dobro dođe u visokim rezolucijama, ali samo u poređenju sa modelom koji ima isti takt, a manje radne memorije. S druge strane, iako su kartice sa više jednako brze memorije nešto bolje, to je po pravilu nedovoljno da bi se koristila viša rezolucija. U svakom poređenju istih kartica sa 256 MB GDDR3 memorije i alternative sa 512 MB DDR2, prva opcija je bila brža. Razlike su toliko primetne da je svakako preporuka neki od modela sa 256 MB memorije. Memorija od 512 MB ima smisla samo na najboljim karticama i najzahtevnijim rezolucijama i modovima, a to nisu modeli iz ove klase. Za sredinu ponude, 256 MB memorije je dovoljno i optimalno. (Dalje)

Radeon HD 4870, MSI R4870-T2D512

Radeon HD 4870.

Pre nego što se pozabavim samom karticom, podsetimo se ukratko osnovnih karakteristika novih ATI-jevih proizvoda. Serija Radeon HD 4800 koristi novi ATI-jev GPU čije je kodno ime RV770. U pitanju je grafički procesor izrađen u 55-nanometarskom procesu, sa približno milijardu tranzistora. Zahvaljujući izuzetno optimizovanom dizajnu, ovaj veoma kompleksan GPU ima površinu od svega 260 kvadratnih milimetara – praktično duplo manja površina od novog nVidijinog GPU-a GT200, koji se nalazi na novim GeForce GTX 260 i GTX 280 karticama.

RV770 ima 800 Streaming Procesora i, u verziji za Radeon HD 4870, sirovu matematičku snagu od 1,2 TeraFLOPS-a. U prošlom broju pomenuli smo da novi memorijski kontroler podržava i GDDR5 memoriju, što je i iskorišćeno na Radeonu HD 4870. Dok 4850 poseduje GDDR3 memoriju, 4870 raspolaže sa 512 MB GDDR5 memorije koja radi na 900 MHz, ali s obzirom na to da DDR5 standard efektivno učetvorostručuje protok, može se slobodno reći da memorijski čipovi Radeona HD 4870 rade na impozantnih 3600 MHz!

RV770 ima poboljšan video koprocesor UVD2, koji podržava hardversku akceleraciju dva HD video streama. Zahvaljujući optimizaciji i povećanju broja teksturnih jedinica, kao i povećanju jedinica za finalni rendering (ROP), RV770 ima drastično bolje performanse u domenu obrade tekstura i „peglanja” nazubljenja, tzv. antialiasing.

Za razliku od svog slabijeg brata, Radeon HD 4870 dolazi sa tzv. „dual-slot” kulerom i dva šestopinska PCI-E naponska konektora. Ovo je očekivano, s obzirom na to da RV770 u ovom slučaju radi na 750 MHz (naspram 625 MHz). Iako glomazan, kuler je izuzetno tih u radu. No, posledica ovog zvučnog konfora jeste poprilično zagrevanje kartice, pa je nije preporučljivo pipkati ni nekoliko minuta po gašenju računara.

Za upoznavanje sa najnovijim članom Radeon porodice poslužila nam je MSI-jeva kartica R4870-T2D512. Sve što smo do sada opisali odnosi se upravo na nju, kao i na ostale do sada predstavljene HD 4870 Radeone. Kao i uvek, prvi primerci razlikuju se samo po oznakama i pakovanju.

MSI u kutiju ovog modela ubacuje isti sadržaj kao za model HD 4850, koji smo opisali na prethodnoj stranici. Igra Tom Clancy’s Rainbow Six Vegas 2, nešto sitnijih „utilityja”, među kojima je i alatka StarOSD koja će omogućiti lakše „in game” podešavanje grafičke kartice. Kablovi i adapteri koji se isporučuju su standardni.

Uvidom u brojke postignute tokom procesa testiranja postaje jasno je da je Radeon HD 4870 izuzetno brza kartica, koja korisnicima 22-inčnih monitora pruža apsolutan komfor pri igranju u „prirodnoj rezoluciji”. Ono što je kuriozitet jeste izuzetno mali pad u performansama pri prelasku sa rezolucije 22-inčnih monitora na rezoluciju 24-inčnih TFT-ova. Čak je starije naslove moguće igrati i sa uključenim antialiasingom i anizotropskim filtriranjem tekstura, uz zadržavanje besprekornog „frameratea”.

Ako se pogledaju cenovnici domaćih prodavaca hardvera i njima se pridruže performanse koje postižu novi Radeoni iz serije HD 4800, jasno je da je ATI uspeo da kreira proizvod koji, u poređenju sa konkurencijom iz tog cenovnog ranga, pruža bolje performanse i pri tom ima niz dodatnih mogućnosti (sveobuhvatnija HD akceleracija, DirectX10.1, mogućnost pravljenja CrossFire sistema i na Intel platformi) koje nedostaju konkurenciji.

U trenutku kada su se pojavile, GeForce GTX 280 su predstavljane kao apsolutno najbrže grafičke kartice. Međutim, cena koja je pratila prve modele bila je drastično viša od onoga što kartica opravdava i prvi utisci i testovi bili su prepuni razočaranja i negodovanja. Prvi modeli koji su stigli do nas koštali su više od 550 evra, što GeForce GTX280 nije zasluživao, bar u odnosu na modele GeForce 9800GX2 i Radeon HD 3870 X2 koji su nudili skoro isti nivo performansi po mnogo nižoj ceni. Čak i pored činjenice da su sve DualGPU kartice „ćudljive prirode”, veoma malo korisnika odlučilo se za GeForce GTX280.

Uzbuđenje koje je pratilo razvoj čipa GT200 tako je vrlo brzo splaslo, a nVidia se našla u velikom problemu jer se njen top-model prodavao ispod svakih očekivanja. Brzo su usledile i najave AMD-a da će uskoro predstaviti novi Radeon X2 i to drastično brži, ali i jeftiniji od konkurenta! S obzirom na to da je AMD pokazao da se vratio u igru i da ume da napravi više nego konkurentan proizvod, nVidiji nije preostalo drugo nego da prihvati komentare i AMD-ove najave i smanji cenu kartica GeForce GTX280 za skoro 25 odsto, potez kakav nije zabeležen u novijoj istoriji grafičkih kartica.

Još nekoliko nedelja kasnije, cena GTX280 kartica na našem tržištu je oko 400 evra, a usput su se pojavili i modeli GeForce GTX260 sa cenama oko 250 evra. Ovo napokon dovodi dva nova GeForcea u realnost i omogućava da se propisno sagledaju. Uzgred, sada se na tržištu mogu naći raznovrsni modeli, a mi smo se odlučili za jedan MSI i jedan Gainward.

Gainward Geforce GTX280 1024MB vizuelno se ne razlikuje od ostalih GTX-ova koji se danas mogu sresti. Još nijedan proizvođač nije predstavio sopstvenu verziju kartice, pa ni Gainward, što znači da svi koriste standardni PCB, komponente i hlađenje. GT200 je srce sistema, u svoj svojoj veličini i mogućnostima. Svih 240 stream procesora je operativno i rade na 1296 MHz, dok ostatak GPU „kuca” na 602 MHz. Na kraju 512-bitne magistrale je 1 GB GDDR3 memorije podešene na 1107 MHz iako 0,83 ns čipovi mogu i nešto više, tačnije 1200 MHz. Napajanje je digitalno, kakvo koriste sve moderne grafičke kartice velike potrošnje, u koje GeForce GTX 280 svakako spada sa svojih 236 W TDP. Potrebno je prikačiti jedan 6-pinski i jedan 8-pinski konektor za napajanje, a minimum snage koje napajanje treba da pruži je 550 W.

Sve ovo nalazi se ispod metalnog oklopa koji potpuno prekriva i PCB i komponente, a u sebi integriše dual slot hladnjak impozantnih dimenzija kojem pomaže ventilator. Kuler je neuobičajeno tih kada kartica nije opterećena, što je zasluga odličnog thermal managmenta (GT200 vuče svega 25 W u 2D režimu), ali može da bude i nešto čujniji, mada ne i glasan. PCB i memorijski čipovi sa zadnje strane takođe su prekriveni metalnom pločom, koja ujedno radi i kao heat spreader za komponente sa ove strane štampane ploče.

Na gornjoj ivici kartice sa jedne strane su dva SLI konektora, a sa druge pomenuti napojni konektori, te optički S/PDIF ulaz koji je neophodno upotrebiti ukoliko nameravate da zvuk prebacite do eksternog uređaja putem HDMI izlaza. HDMI izlaz se dobija upotrebnom adaptera, jer kartica na zadnjoj strani ima dva DVI i jedan video izlaz.

Gainward u kutiji isporučuje po jedan DVI–>HDMI, DVI–>VGA i video kabl pomoću kog se video izlaz pretvara u RCA ili komponentni progressive. U kutiji je svoje mesto našlo i uputstvo, disk sa drajverima i raznim Gainwardovim alatkama za poboljšanje prikaza, puštanje video materijala, te lak overkloking kartice. Standardno.

Druga kartica na testu je predstavnik nešto slabijih GeForce GTX 260 modela. MSI u svom stilu koristi oznaku N260GTX-T2D896, iz koje se može pročitati da kartica, kao i svi GeForce GTX260 modeli, ima video i dva DVI izlaza, te da na sebi poseduje 896 MB radne memorije.

MSI-jev GeForce GTX 260, kao i svi drugi, ima čip GT200 kome ne funkcionišu svi delovi. Umesto 240, ovde je operativno 192 stream procesora. Umesto 32/80, slabiji GTX radi sa 28 ROP i 64 TMU jedinice, a neobična količina memorije posledica je isključenja jednog 64-bitnog memorijskog kontrolera (od ukupno 8), pa je na 448 bita memorijske magistrale povezano 896 MB memorije.

I radni taktovi su nešto niži – GeForce GTX 260 kartice standardno rade na 576/2 GHz, dok „srce” čipa GT200, gde su SP jedinice, funkcioniše na 1242 MHz. Sva ova isključivanja imaju i jednu pozitivnu stranu: GeForce GTX 260 kartice imaju „samo” dva 6-pinska konektora za napajanje i TDP iznosi „skromnih” 182 W. Koristi se isti hladnjak, pa kartica izgleda isto kao jača verzija, a identični su i izlazi i njihov raspored. MSI je u pakovanje dodao igru DiRT i sve potrebne kablove, diskove i uputstvo.

Nakon drastičnog smanjenja cena, GTX 280 je završio u gotovo istom cenovnom razredu u koji je AMD ubacio Radeon HD 4870 X2, dok je GTX 260 nešto skuplji od Radeona HD 4870, pa je jasno koje modele treba porediti. Testovi su pokazali da GeForce GTX 280, bez obzira na snagu čipa GT200, nije dovoljno brz za dva RV770 na Radeonu HD 4870 X2. Razlika je u nekoliko testova sasvim mala, ali u drugima dostiže preko 30 odsto, pa nedoumice nema.

U stepenik nižoj kategoriji, nVidia je bolja jer jedan RV770 ne može da se nosi čak ni sa oslabljenim GT200. GeForce GTX260 je brži u velikom broju testova, a razlika se povećava sa povećanjem rezolucije. Ova kartica je i nešto skuplja, ali je krasi jednako dobar „value for money” kao i dva Radeona HD 4870.

Gainwardova kartica, kao i sve GeForce GTX280, i pored smanjenja cene je pod upitnikom kada je u pitanju preporuka za kupovinu. Prvo joj je problem pravio GeForce 9800 GX2, dok je razlika u ceni bila velika, a sada je stigao Radeon HD 4870 X2, koji izgleda kao bolja kupovina. Na kraju, sada smo dobili i GeForce GTX 260, koji takođe otežava kupovinu GTX 280 kartica.

MSI N260GTX-T2D896 je standardni GeForce GTX 260, nekih 30 odsto jeftiniji, a neretko samo 10 odsto sporiji od GTX 280 kartica. Razlika među pripadnicima serije GTX penje se i do 30 odsto, ali samo u određenim aplikacijama i u rezoluciji 1920 x 1080 kada su AA i AF uključeni. Tako, GeForce GTX 280 u odnosu na slabijeg brata ima smisla kupiti samo za FullHD rezoluciju, ali i to ga ne može preporučiti. U 1920 x 1080, Radeon HD 4870 X2 sa 2 GB memorije radi tako dobro da će i korisnici, koji preferiraju „zelene” kartice, ozbiljno razmotriti AMD-ovu karticu za svoj 24-inčni monitor ili FullHD televizor.

U julu ste mogli da pogledate test prve ATI-jeve grafičke karte zasnovane na novom grafičkom procesoru RV770 – Radeon HD 4850. U avgustu ste imali prike da se upoznate sa njenim jačim rođakom – Radeon HD 4870. Ovog meseca pred vama je najsnažniji grafički akcelerator trenutno dostupan krajnjem kupcu – Radeon HD 4870 X2. Pre samo šest meseci, u martovskom broju, testirali smo za vas prvi komercijalno dostupna DirectX10.1 grafička kartica sa dva GPU-a na sebi, Radeon HD 3870 X2. Tada je postalo sasvim očigledno u kom pravcu je ATI krenuo kada su u pitanju grafički akceleratori. Fokus se stavlja na dizajn efikasnog i jeftinog GPU-a za „mainstream” segment, a najbolji high- -end modeli dobijaju dva takva GPU na jednoj kartici. Situacija sa procesorom RV670 i uspeh kartica koje su ga koristile pokazali su da je AMD na dobrom putu, a novi R700, koji je u stvari „sklop” dva čipa RV770 i PCI-Express mosta koji ih povezuje, jeste pokazatelj da je AMD ubeđen da je ovo i najbolji put. Vizuelnim poređenjem sa Radeonom HD 3870 X2 teško je uočiti dramatične razlike. Radeon HD 4870 X2 ima nešto više pasivnih komponenti raspoređenih po PCB-u, što je i logično, jer je RV770 ipak kompleksniji i zahtevniji od RV670. Takođe, novi X2 koristi PCI-Express „bridge” čip, koji se nalazi između dva GPU-a i obezbeđuje bržu komunikaciju između dva GPU-a, te grafičke kartice i procesora. Rashladni sistem ostao je identičan – masivni hladnjak i prilično bučan ventilator uspešno odvodi toplotu sa dva grafička procesora RV770 koji „kucaju” na taktu od 750 MHz. Pod telom masivnog hladnjaka nalazi se i čitavih 2 GB GDDR5 memorije brzine 3,8 GHz! Dva gigabajta memorije izgleda kao preterivanje, ali nije, s obzirom na to da 4870 X2 treba dobro da radi i u rezoluciji 2560 x 1600. Sve u svemu, kartica je više nego impresivna, a jedina mana je nešto viši nivo buke. Neko će se požaliti i na potrošnju, ali šta ste očekivali od kartice sa 2 GB memorije i dva grafička procesora sa po 800 stream procesora na 750 MHz? Poznato je da grafičke kartice ne mogu da daju svoj maksimum ukoliko pored sebe nemaju i brz višejezgarni procesor. Kada smo ispunili i ovaj uslov, dobili smo rezultate koji se mogu videti u grafikonima. Pored novog Radeona X2, kroz testove su prošli i prethodnik 3870 X2, te tročlana konkurencija u vidu novih „jednoglavih” kartica GeForce GTX260 i GTX280 i nešto starije dvoprocesorske GeForce 9800GX2. Bez ikakvih neudoumica jasno je da je Radeon HD 4870 X2 trenutno najbrža grafička kartica koja se može naći. nVidia je konkurentna sa svojim top-rešenjima, ali u većini testova Radeon X2 izlazi kao pobednik. Dva puta po 800 stream procesora i čak 2 GB memorije na 3800 MHz jednostavno je previše da bi jedan GT200 sa 240 moćnijih stream procesora i 1 GB memorije s tim mogao da izađe na kraj. Da smo grafičke kartice testirali u nižim rezolucijama, sigurno je da bi GTX280 bolje prošao, a vrlo je moguće i da bi bio brži u većini testova. Smatramo, ipak, da grafičke kartice ove klase i cene nemaju šta da traže u računarima na koje nisu povezani sa makar 22” monitorom ili još bolje 24-inčnim monitorom ili FullHD televizorom od 32+ inča. U rezolucijama nižim od 1680 x 1050 savršeno će poslužiti i GeForce GTX 260 ili Radeon HD 4870, pa čak i neki 9800GTX i Radeon HD 4850, ako se ne insistira na tehnikama AA i AF za poboljšavanje prikaza. Jedino što se može dovesti u pitanje jeste „dual GPU” priroda ove kartice i situacija kada dva grafička procesora u CrossFire vezi ne rade najbolje. Takvih igara i testova ima, posebno kada se pogledaju naslovi koji ne spadaju u najpopularnije i koji se ređe koriste na testovima. Ovo je i najjači argument koji iznose ljubitelji GeForce kartica, jer njihov favorit GeForce GTX280 nema te probleme zbog toga što su u svim igrama zaposleni svi mogući resursi. Ipak, dolepotpisani smatra da dokle god ATI obezbeđuje dobre drajvere i dovoljno iskorišćava oba grafička procesora na X2 karticama, ne treba previše obraćati pažnju na to da li je kartica SingleGPU ili DualGPU. Jedino je važno koliko koji proizvod nudi performansi i mogućnosti za određenu količinu novca. A po tom kriterijumu AMD je u prednosti u svakom segmentu tržišta, od integrisanog Radeona HD 3200 u čipsetu AMD 780G, pa sve do opisanog Radeona HD 4870X2.

Gigabyte GV-R485-512H-B, MSI R4850-T2D512, PowerColor AX4850 512MD3-H

Kompanija koja je prva predstavila Radeon HD 4850 u Srbiji je Sapphire, što smo videli u prošlom broju, dok su se odmah za njim pojavili i Radeoni iz kompanija Gigabyte, MSI i PowerColor. S obzirom na to da je prošlo tek mesec dana od promocije ovih kartica, nije ni čudo što i ova tri modela u potpunosti prate referentni dizajn.

Usled toga, sve tri kartice se hardverski međusobno ne razlikuju. Svima je PCB crvene boje, koriste 512 MB GDDR3 memorije, GPU radi na 625 MHz, dok memorijski čipovi rade na 1000 MHz, što je efektivno 2000 MHz, s obzirom na to da GDDR3 efektivno duplira radni takt. U sva tri slučaja tu je već poznati sigle slot kuler, koji ne zauzima mesto iznad susednog slota, ali dozvoljava nešto topliji, mada 100 odsto bezbedan, rad RV770 čipa.

Podsetićemo i da svi Radeoni HD 4850 standardno dolaze sa dva DVI konektora sa HDCP podrškom i jednim video izlazom.

Pakovanje i dodatni softver je ono što po čemu se ovi modeli donekle razlikuju, pored nalepnice na kuleru, bez koje bi bilo nemoguće reći koja je koja kartica.

MSI nudi nekoliko softverskih alata, od kojih je vredan pomena samo StarOSD, alat koji omogućava praćenje statusa grafičke kartice bez potrebe za izlaskom iz igre, kao i „on-the-fly” overklokovanje. U pakovanju se, pored samih grafičkih kartica, našlo mesta i za uputstva, CD sa drajverima, DVI adapter + VGA Out kabl i CrossFire mostić. Tu je i puna verzija Tom Clancy’s Rainbow Six Vegas 2 igre.

PowerColor ne nudi igru, ali daje CyberLinkov DVD Suite te aplikaciju iClone2, što će zajedno omogućiti jednostavno gledanje DVD filmova, ali i kreiranje i arhiviranje „kućnih videa”, uz osnovne mogućnosti montaže i postprodukcije. Od „dongle-ova” tu su CrossFire most, te HDMI, dva DVI, jedan RCA adapter, te kablić koji omogućava trokomponentni progressive izlaz. Sve u svemu, osnovni paket kakav smo navikli da dobijemo od ovog proizvođača.

Paket dodatne opreme uz Gigabyteovu GV-R485-512H-B malo je siromašniji. Nudi sve iste kablove, adaptere i CrossFire mostić, ali se na disku mogu naći samo sitne alatke i drajver. Opet, dovoljno.

Sva tri kartice na testu nude identične performance, što ne čudi s obzirom na to da su u pitanju tri hardverski istovetne grafičke kartice. Razlike u pakovanju nemaju neku težinu, MSI je u prednosti samo kod korisnika koji vole Rainbow Six serijal igara, ali takvih nije mnogo.

Sve u svemu, ako nišanite jedan Radeon HD 4850, praktično je svejedno da li ćete nabaviti MSI, Gigabyte ili PowerColor. Nismo bili u mogućnosti da proverimo trajanje garancije, ali neka to, pored cene, bude jedini faktor koji treba da odluči koji Radeon HD 4850 treba kupiti. Važno je da je nemoguće pogrešiti, ove kartice su i dalje najbolja kupovina u višoj srednjoj klasi.

Koliko je nVidia uvek agresivna i precizna kada su u pitanju grafičke kartice i grafički procesori, toliko je konfuzna kada su u pitanju čipsetovi. Često se ne zna koji čipset pripada kojoj generaciji i kojim je procesorima namenjen, ne zna se ni da li se uopšte pojavio ili nije, čak se dešava i to da se na sajtu www.nvidia.com pojavljuju modeli koji nikada nisu viđeni u praksi, recimo nForce 4 Ultra Intel Edition ili nForce 630i. Ako ovo nije dovoljno da se zbunite, onda će to sigurno učiniti konstantno najavljivanje i odlaganje. Kakva je situacija sada? Standardno – konfuzna.

Trenutno je za AMD procesore aktuelna šesta i sedma generacija nForce čipsetova, te GeForce serija sa brojkama 6 i 7, što ukupan zbir podiže na 20-tak modela! Poređenja radi, Intel uvek ima desetak aktuelnih čipsetova u ponudi, dok se AMD-ova ponuda vrti oko pet. Dolepotpisani odavno više ne pokušava da shvati u čemu su razlike i prednosti jednih u odnosu na druge, mada mu se čini da se ni momci u nVidiji ne snalaze bolje. Kao što smo već rekli, AMD-ov sistem oznaka čipsetova znatno je jednostavniji. Tu su AMD 690V i 740G (preimenovani 690G), te 780V i 780G od „integrisanih” i AMD 770, 790X i 790FX od „neintegrisanih”.

Odakle toliko čipsetova? Tokom proteklih meseci, nVidia je odlučila da podeli svoje čipsetove na kategorije nForce i GeForce. GeForce su modeli koji imaju integrisanu grafiku, dok su nForce oni koji je najčešće nemaju i raspolažu sa nekoliko mogućnosti više, na primer SLI. Međutim, ta je podela urađena prilično nejasno pa su mnogi čipsetovi identični po mogućnostima, dok drugi odstupaju od osnovnih „ideja vodilja” – recimo, neki nForce modeli imaju integrisanu grafiku iako to nije logično. A i dalje ima modela koji postoje samo u nVidijinim promo materijalima. Da bismo razjasnili o čemu se radi, pogledaćemo šta nVidia trenutno nudi (ili kaže da nudi) za AMD procesore.

Od nForce modela tu su 720a, 730a, 750a SLI i 780a, dok su od GeForce tu 8100, 8200 i 8300. To je ukupno sedam modela, i to samo ako se pogleda poslednja generacija namenjena AMD procesorima! Gde li su svi ti čipsetovi? Paaa... Iskreno, nismo baš sigurni, jer se na tržištu od svega ovoga mogu naći samo GeForce 8200, nForce 750a SLI i 780a. Pa, da ih predstavimo.

GeForce 8200

GeForce 8200 je sigle-chip rešenje u koje je nVidia „nagurala” impresivan spisak mogućnosti. Pre svega, tu je DirectX 10 kompatibilni GeForce 8200 „integralac”, koji ima podršku i za PureVideo HD, HDCP i 1080p video materijal kroz HDMI ili DVI izlaz. Podržane su i tehnologije GeForce Boost i HybridPower SLI, koje donose veoma interesantne mogućnosti, kada se koriste uz odgovarajuće grafičke kartice, naravno nVidijine. GeForce Boost dugo je najavljivan kao HybridSLI, ali na kraju preimenovan – verovatno zbog sličnosti u imenu sa konkurentskom tehnologijom Hybrid CrossFire. Za sada radi samo sa GeForce grafičkim karticama 8400GS i 8500GT, tako što se pomoću SLI veze „sabiraju” performanse integrisanog GeForcea i onog u PCI-Express slotu. HybridPower trenutno radi samo sa GeForce 9800 modelima, i to tako što isključuje grafičku karticu u PCI-Express slotu u situacijama kada je integrisana dovoljna za prikaz standardnog Windows moda i gledanje video materijala, čime se štedi i hardver i energija. Vrlo lepo.

Ostale mogućnosti čipseta GeForce 8200 su manje-više standardne: jedan PCI-Express x16 slot, još tri slobodne PCI-Express linije, 12 USB 2.0, šest SATAII i dva PATA konektora sa RAID 0, 1, 0+1 i 5 mogućnostima, te Gigabitni Ethernet i HD audio. Podržava sve aktuelne AMD procesore, pa i Phenome X3 i X4 kroz AM2+ podnožje.

nforce 750a SLI

Ovo je praktično GeForce 8200 sa dodatnim SLI mogućnostima. Iako spada u nForce „porodicu”, i ovaj čipset u sebi ima integrisani GeForce 8200 identičnih mogućnosti kao kod istoimenog čipseta. Raspolaže sa 19 PCI-Express linija, ali nije obavezan da svih 16 daje jednoj grafičkoj kartici. Kao što mu samo ime kaže, ovaj nForce ima i klasične SLI mogućnosti pored GeForce Boosta i HybridPowera, pa može da podeli 16 linija PCI-Express magistrale na dva puta po osam, ka dva razdvojena PCI-Express Graphics Porta. Međutim, Tri-SLI ovde nije moguć. Ostale mogućnosti su identične, što nas navodi na zaključak da oba čipseta u stvari koriste isti čip, samo je SLI isključen u slučaju da je u pitanju GeForce 8200. Ovo je, naravno, i logično – mnogo je jeftinije razviti jedan čip sa svim mogućnostima pa kasnije, prema potrebi, nešto isključivati, nego koristiti više različitih čipova.

AMD 780G

AMD je, ponavljamo, mnogo jednostavniji. Oni razvijaju samo jedan integrisani čipset i koriste stariji model kao niskobudžetno rešenje. Tako, sada imamo nove AMD 780V i AMD 780G koji na sebi imaju Radeone HD 3200, te prethodnike AMD 690V i 690G koji raspolažu starijim Radeonom X1250.

AMD 780V i 780G razlikuju se samo po tome što verzija V ne podržava HybridCrossfire. Oba čipseta imaju u sebi Radeon HD 3200 i koriste južni most SB700. Radeon HD 3200 je DX 10 kompatibilan i ima punu podršku za dekoding HD video materijala i HDCP kroz HDMI, DVI i VGA izlaze. Ostale mogućnosti su standardne: podrška za sveAM2+ procesore, 6 x SATAII, gigabitni ethernet, PCI-Express 2.0 standard, 12 x USB 2.0, HD Audio...

Specijalitet verzije 780G jeste mogućnost da sa Radeonom HD 2400Pro ili 3450 kreira Hybird Crossfire vezu, čime se performanse „sabiraju”.

Praksa

GeForce 8200 i nForce 750a probali smo zahvaljujući dvema Biostar pločama, dok smo AMD 780G „našli” na ploči Sapphire PI-AM2RS780G. Ono što se može videti iz dobijenih rezultata jeste potvrda da su nForce 750a SLI i GeForce 8200 jedan isti čipset, s tim što je drugom isključena mogućnost SLI-ja za dve discrete grafičke kartice.

Najveća i najinteresantnija razlika tiče se integrisanih grafičkih procesora i očigledno je AMD 780G po tom pitanju bolji. Naročito u višim rezolucijama, Radeon HD 3200 je dominirao nad GeForceom 8200. Ako se na to doda i bolji HD video „endžin”, onda je jasno da je AMD 780G bolje rešenje za korisnike koji će koristiti integrisanu grafiku. Ono što nas je impresioniralo jesu performanse ovih „integruša” – praktično, po prvi put one su dovoljne da se aktuelne igre „poteraju” sa koliko-toliko uspeha i uživanja. To još nije na nivou kvalitetnijih grafičkih kartica, ali je daleko bolje od onoga što se godinama unazad smatra maksimumom mogućnosti „integrisane grafike”.

U radu sa hard diskom blaga je prednost na strani nVidijinih modela, dok je 780G bolje sarađivao sa procesorom Athlon X2 5000+ koji smo koristili i izvlačio je više iz njega i njegovog memorijskog kontrolera.

Probali smo i tehnologije GeForce Boost i HybridCrossfire, ali bolje da nismo. Dok je ATI-jevo rešenje radilo uz tek primetno ubrzanje, dotle nVidijin GeForce Boost nikako nismo mogli da nateramo da radi. Verujemo da će se situacija popraviti u narednim mesecima, ali zasad ni jedna od ovih tehnologija neće poboljšati prodaju ovih „high-end” integrisanih čipsetova.

U svakom slučaju, što se tiče korisnika koji nameravaju da koriste integrisanu grafiku, jasno je da AMD ima bolje rešenje za svoje procesore u nižem tržišnom segmentu. AMD 780G je odličan izbor za sve one koji imaju na umu multimedijalni kućni ili HTPC računar. Toliko dobar da je i autor ovog teksta zamenio prethodnu kombinaciju nForce 630i ploče i procesora Pentium Dual Core E2160 sa 780G pločom i Athlonom X2 4200+.

Čipset nForce 750a prilično je čudan i teško ga je preporučiti, bez obzira na to što ima SLI mogućnosti. nForce 570SLI ploče mnogo su jeftinije, a jednako dobro poslužiće i za SLI. Jedina namena za koju možemo preporučiti nForce 750a SLI ploču jeste ako planirate da je uparite sa grafičkom karticom koja podržava HybridPower. Stvarno dobro zvuči da se dodatna grafička kartica (ili dve u SLI režimu) koristi samo za igre, dok integrisana radi „po Windowsu” i za prikaz video materijala.

GeForce 8200 daleko je od lošeg, ali je AMD naprosto bolji. Ipak, razlike su dovoljno male da, ukoliko ste ljubitelj nVidia čipsetova, mirne duše možete uzeti neku GeForce 8200 ploču – doživljaj će biti tek za nijansu slabiji.

Ukoliko ne nameravate da koristite GeForce ili Radeon „integralac” na ovakvoj ploči, onda nema razloga ni da razmatrate mogućnost kupovine. Postoje mnoge jeftinije ploče koje će jednako dobro poterati Athlon ili Phenom uz PCI-Express grafičku karticu. GeForce 8200 i AMD 780G ploče, pored svojih kvaliteta, imaju i poprilično visoku cenu u rangu dobrih „neintegrisanih” ploča. AMD 770 ili nForce 560 bolji je izbor ukoliko imate ili planirate posebnu „PCI-Express” grafičku karticu.

Asus EAH2600PRO/HTDP/256M/A

Zaista nismo navikli da od predstavljanja do masovne pojave na tržištu nekog hardvera prođe svega mesec dana, posebno kada je u pitanju nešto što se dugo očekuje – poput Radeona HD 2600. Posle više meseca kašnjenja, prošlog meseca je AMD upotpunio svoju DirectX 10 ponudu. Mnogo noviteta i dobre performanse tada su nas prijatno iznenadili, a ovog meseca je stigao novi razlog za zadovoljstvo. Iz ATI-ja tj. AMD-a i njegovih partnera do nas je stiglo čak devet kartica iz sredine ponude, serije HD 2600. Četiri nose sufiks Pro, a pet modela pripada bržoj XT grupi.

Pored opisa novih grafičkih RV610 i RV630 procesora i njihovih razlika, tj. osobina koje daju Radeonima HD 2400 i HD 2600, pomenuli smo i AMD-ovu odluku da ne obavezuje proizvođače ovih kartica da koriste određene radne taktove, što je omogućilo da svako od njih napravi znatno drugačiji model.

Asus EAH2600XT/HTDP/256M/A

Tako se sada u prikazu devet HD 2600 modela srećemo sa sve tri vrste memorije koje se koriste za grafičke kartice – DDR2, GDDR3 i GDDR4, rasponom frekvencija od 600/1000 MHz do čak 850/2300 MHz i sve to u varijantama sa 256 MB ili 512 MB memorije. Naravno, to znači da se performanse značajno razlikuju, kao i cena. Krenimo redom.

Od Asusa su nam stigla dva modela, jedan Pro i jedan XT. Prvi se zove Asus EAH2600 PRO/HTDP/256M/A, standardno kriptična oznaka ovog proizvođača koja ukazuje da je u pitanju Radeon HD 2600Pro sa HDCP mogućnostima, dva DVI i jednim video izlazom kao i 256 MB radne memorije. Karticu karakteriše crvena štampana pločica i velik i lep bakarni kuler koji je i veoma tih. Radni taktovi su standardni za HD 2600 Pro sa DDR2 memorijom – 600 MHz za procesor RV630 a Qimonda memorijski čipovi rade na 1 GHz. Dodatna oprema je skromna: kabl za video izlaz, DVI adapter i drajveri.

HIS Radeon HD 2600Pro DDR2

Asusov Radeon HD 2600XT nosi oznaku EAH2600XT/HTDP/56M/A i na prvi pogled se veoma malo razlikuje od slabijeg modela. Da je u pitanju bolji model, ukazuju samo dva CrossFire ivična konektora i oznaka GDDR3 na memorijskim čipovima. RV630 radi na standardnih 800 MHz dok je Samsungova memorija deklarisana na 1,4 ns – taman dovoljno za 1400 MHz, na koliko ona radi. Izlazni konektori su identični kao na slabijem modelu, a pakovanje je bogatije za Crossfire „mostić”.

Kao i Asus, i HIS se predstavio sa dva modela. I ovde ima veoma malo razlika između modela Pro i XT. Oba poseduju dva DVI i jedan video izlaz koji se pomoću priloženih kablova pretvaraju u komponentni ili S-VHS. Model sa oznakom HIS Radeon HD 2600Pro DDR2 ima 256 MB DDR2 memorije proizvedene u fabrici Qimonda koja radi na 1000 MHz. Grafički procesor je na taktu od 700 MHz. Kuler je prilično neubedljiv, ali svoj posao radi zadovoljavajuće dobro. Ono što nas je iznenadilo jeste to što je HIS istu kombinaciju hladnjaka i ventilator stavio i na jači, XT model, čija je oznaka HIS Radeon HD 2600XT 256MB GDDR3. Činjenica je da ni ta kartica nije imala problema sa grejanjem, ali kada ovo uporedimo sa rešenjima drugih proizvođača, ne možemo biti preterano zadovoljni.

HIS Radeon HD 2600XT 256MB GDDR3

HIS-ov XT radi na 800/1400 MHz i koristi Samsungovu memoriju koja je sposobna za mnogo više od toga. Naime, 1,2 ns je dovoljno za 1666 MHz pa je jasno da HIS Radeon HD 2600XT 256MB GDDR3 ima dosta prostora za „napredovanje”. PCB jačeg modela dobio je dva Crossfire konektora, ali HIS u pakovanju ne isporučuje „mostić” pa će „slaganje” Crossfire sistema biti otežano ukoliko se kupac odluči za HIS-ove kartice.

MSI je jedini proizvođač koji se predstavio sa tri grafičke kartice. RX2600PRO- T2D256EZ/D3 je Radeon HD 2600 Pro dok su RX2600XT-T2D512EZ i MSI RX2600XT-Diamond-512MB jači, XT modeli. Prva dva su, da kažemo, standardni, dok je treći pripadnik ekskluzivne grupe komponenti ovog proizvođača pod nazivom Diamond.

MSI RX2600PRO-T2D256EZ/D3

RX2600PRO-T2D256EZ/D3 i RX2600XT- -T2D512EZ vizuelno dosta liče. Oba koriste nečujne heat-pipe hladnjake; slabiji model ima dve, a jači tri „cevke”. Oba modela imaju dva DVI i jedan video konektor, a zanimljivo je da se MSI odlučio da i model HD 2600 Pro dobije Crossfire konektore. To je česta pojava sa HD 2600 Pro Radeonima koji koriste GDDR3 memoriju. Ovu memoriju ima i RX2600PRO-T2D256EZ/D3, 256 megabajta. Proizveo ju je Hynix i deklarisana je na 1,4 ns što je dovoljno za visokih 1400 MHz. Ipak, kako je u pitanju Radeon HD 2600 Pro, procesor RV630 radi na 600 MHz. MSI je, znači, podigao takt memorije na XT nivo, ali je čip ostavio na „proovskih” 600 MHz.

RX2600XT- T2D512EZ koristi istu memoriju, ali je ima duplo više, svih 512 MB. GPU radi na 800 MHz, pa je jedina razlika između ova dva MSI-jeva modela u količini memorije i taktu grafičkog procesora. I pakovanje oba modela je identično, mnogo bogatije od konkurencije. Najvažniji je DVI–>HDMI adapter koji omogućava ovim karticama HDMI izlaz sa zvukom i slikom. Tu je i kabl koji od video izlaza pravi komponentni.

MSI RX2600XT-T2D512EZ

MSI RX2600XT Diamond 512MB je najbrža kartica na testu, a tako i izgleda. Dugačka plava štampana ploča skoro je u potpunosti prekrivena ogromnim dual slot kulerom pa kartica izgleda kao model najviše klase. RV630 je „klokovan” na izuzetnih 850 MHz, dok 512 MB GDDR4 memorije radi na 2300 MHz. Memoriju je proizveo je Samsung i deklarisana je na 0,9 ns, što je najmanje sa čime smo se dosad sreli. Kartica raspolaže, standardno, sa dva DVI i video izlazom, a MSI obezbeđuje i DVI–>HDMI adapter, što uz HDCP mogućnosti omogućava da se koristi za prikaz video i audio materijala visoke definicije. Ostatak pakovanja je tipičan: nekoliko kablova, diskova sa drajverima i kratko uputstvo.

Poslednji proizvođač čije ćemo kartice opisati je dobro poznati Sapphire. Opet su u pitanju dva modela, jedan Pro i drugi XT, oba sa vrlo jasnim oznakama: Sapphire Radeon HD 2600 PRO 256M GDDR3 i Sapphire Radeon HD 2600 XT 256M GDDR4.

MSI RX2600XT Diamond 512MB

Jeftiniji model spada u red boljih i bržih Radeona HD 2600 Pro s obzirom na to da koristi GDDR3 memoriju, radi na višim taktovima i ima CrossFire konektore. Kartica izgleda skromno, posebno u odnosu na sličan model iz MSI-ja, ali je Sapphire i poznat kao proizvođač koji ne voli da preteruje. I kuler je prilično uobičajenog dizajna za kartice ove klase, ali je ipak više nego dovoljan za RV630 podešen na 700 MHz. Samsungovi memorijski čipovi rade na 1400 MHz. Sve u svemu – veoma standardna kartica. Ono po čemu se Sapphire izdvaja jeste činjenica da će kupci ovih modela moći besplatno da sa Interneta skinu igre Half Life 2: Lost Coast i Deathmatch čim one budu dostupne.

Jači model izgleda mnogo „opasnije” jer koristi dužu štampanu ploču koju skoro sasvim pokriva veliki kuler. Srećom, kartica zauzima samo jedan slot, za razliku od MSI-jevog modela Diamond kod kojeg prelazi i preko susednog slota. Kartica radi na 800/2200 MHz, što je malo manje od MSI-jevog „dijamanta”. GDDR4 memorijski moduli su identični onima kod najbržeg MSI-ja, ali ih ima duplo manje, „samo” 256 MB. Dva DVI, video i HDMI adapter standardni su i za ovaj model, a tu je i štampano obaveštenje da ćete moći da skinete nove verzije Half Lifea 2 čim ih Valve objavi. Uz ovu karticu se dobija i CrossFire mostić, kao i dva DVI–>VGA adaptera uz nekolicinu video kablova.

Sapphire Radeon HD 2600 XT 256M GDDR4

Sve kartice su radile vrlo dobro i stabilno, ali su se performanse razlikovale od modela do modela. Razlog je, naravno, različit radni takt grafičkog procesora i memorije, a primetili smo i male razlike u zavisnosti od toga da li kartica poseduje 256 MB ili 512 MB radne memorije.

MSI-jev top model je, naravno, najbrži jer ima i 512 megabajta memorije i najviše radne taktove, ali je i ubedljivo najskuplji. Sapphireov XT sa GDDR4 memorijom je korak iza njega, ali je mnogo pristupačniji jer ima duplo manje radne memorije. Pošto je GDDR4 memorija koja deklarisana na 0,9 ns veoma skupa, ne iznenađuje to što je Sapphire skoro 50 evra jeftiniji od MSI-ja. S druge strane, pošto razlike u performansama između modela sa 256 MB i sa 512 MB gotovo i da nema, jasno je da je onih drugih 256 MB praktično nepotrebno.

Sapphire Radeon HD 2600 PRO 256M GDDR3

Jeftiniji XT-ovi sa GDDR3 memorijom koje su predstavili Asus, HIS i MSI rade na istim frekvencijama pa su i pokazali identične rezultate. MSI je i ovoga puta skuplji zbog dodatnih 256 MB memorije, ali je sada razlika mnogo manja. Uz to, MSI daje odličan i nečujan pasivni hladnjak. Zbog toga je od ova tri modela nemoguće izabrati jedan najbolji.

Radeoni HD 2600 Pro sa GDDR3 memorijom pokazali su se kao vrlo konkurentni slabijim XT-ovima, posebno Sapphireov model kod kojeg GPU radi na 700 MHz. Ova kartica je najpovoljnija kupovina od svih prikazanih modela jer ima sve što korisniku može zatrebati – i ništa preko toga. RV630 na MSI-jevom modelu radi na 100 MHz manje, ali je pasivno hlađen pa je takođe veoma dobar izbor.

Najslabije kartice na testu, HIS Radeon HD 2600Pro DDR2 i Asus EAH2600PRO /HTDP/256M/A, koriste DDR2 memoriju pa su i najjeftinije. Sporije su taman koliko su i jeftinije i zbog toga imaju odličan odnos cene i performansi.

Razlika u performansama između najjače i najslabije Radeon HD 2600 kartice iznosi nepunih 50%, dok je razlika u ceni 100%. Naravno, kao i uvek, jeftiniji modeli predstavljaju najbolju kupovinu ako se posmatra koliko u performansama dobijate za uložen novac, ali su se nama najviše dopali modeli sa GDDR3 memorijom. Oni su i naša preporuka, ako tražite ATI Radeon karticu više klase.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• GeForce 9500GT
• Gainward GTX260-896-TV-DD-LED
• ATI Radeon HD 4830 512MB
• GeForce 8200
• Radeona HD 2900XT
• AMD graficki pocesori
• GeForce GTX 280
• GeForce 8500GT
• Izmedju 10 i 160
• Još jedan pogodak uz GDDR5

• Generalna [9]
• N-vidia [11]
• Radeon [0]

• RSS Izvor